Stand Up Guys

2012.

režija: Fisher Stevens

scenario: Noah Haidle

uloge: Al Pacino, Christopher Walken, Alan Arkin, Mark Margolis, Julianna Marguiles, Lucy Punch, Addison Timlin

Ponekad, samo ponekad, film se može svesti samo na jednu dimenziju, poput scenarija, režije, montaže, pa čak i specijalnih efekata. Kada je jedna dimenzija filma dovedena do savršenstva, sve druge postaju manje bitne. Kada je u pitanju Stand Up Guys, ta dimenzija su glumci, kako u glavnim, tako i u sporednim ulogama. Ovaj balans eminentnih lidera i nadolazećih epizodista čini ovaj film vrhunski zabavnim, usuđujem se reći čak i sjajnim gledalačkim iskustvom.

Priča je ispričana već nekoliko puta, i to autori čak i ne skrivaju, kombinujući stylish citate sa opštim mestima krimi-komedije. Režija je rutinerska, vizuelni identitet pomalo retro, akcija i dijalog izbalansirani u montaži. Ali kada ste videli Al Pacina i Christophera Walkena u istom filmu, u istom kadru? Ne, ne računa se spot Alal vera od Beogradskog sindikata. (Iako bi odgovor bio možda duhovit, ali bi ujedno imao auru džiberskog lifestyla, spitfire jakni sa krznom, trenerki, kajli i airmaxica.)

Dozvolite mi malu digresiju. Kada se spajaju velike zvezde po prvi put, očekivanja od filma su visoka. Ta visoka očekivanja su već pokopala dve saradnje Al Pacina i Roberta De Nira. U drugom delu filma Godfather, njih dvojica su bili razdvojeni vremenskim okvirom (De Niro je igrao Pacinovog oca u mladosti), a istini za volju, obojica su tada bili relativno mladi glumci, sa statusom zvezda, a ne legendi. Film Heat (1995) Michaela Manna se reklamirao očekivanjem da ćemo videti dvojicu glumaca u istom kadru, i oko te jedne centralne scene u dineru se čini da je izgrađen celi film, nabijen akcijom i dijalogom, čija je jedina poenta pokazivanje umešnosti njegovog autora. Da stvar bude najčudnija, ne mogu tačno da se setim da li su se njih dvojica ZAISTA pojavili u istom kadru, makar to bio jedan beznačajni total za uvod u scenu. Onda smo očekivali Righteous Kill (2008) koji nam je doveo dvojicu glumaca u više od jedne zajedničke scene, i film je lepo počeo u scorseseovskom stilu kafanske priče sa vrelih newyorških ulica, ali se utopio u moru „neočekivanih“ obrta i opštih mesta pandurskih filmova. Pacino i Walken su radili zajedno na filmu Gigli (2003), u velikoj meri zaboravljenom i lošem filmu, i obojica su tu imali ne naročito značajne epizode. Stand Up Guys se onda može računati kao njihova prva prava saradnja.

Pacino snima relativno malo filmova u poslednje vreme, uglavnom u okviru krimi žanra, igrajući glavne i poneku epizodnu ulogu, a shema njegove selekcije se ne može utvrditi. Walken je nešto aktivniji, njegovi likovi su više ukalupljeni, često epizodni, koji oslikavaju umor i potrošenost života. Istini za volju, Walken je izgledao umorno i kad je bio mlađi (setite se samo filma The King of New York). Treći član bande ostarelih kriminalaca je Alan Arkin, najvidljiviji među njima u poslednje vreme, nominovan za Oscara za epizodnu ulogu u filmu Argo. Kao Stand Up Guys, ostarela pljačkaška banda, oni imaju neponovljivu filmsku hemiju, dajući celom delu patinu sećanja na bolje dane. Sa druge strane, epizodisti (epizodistkinje?) dodaju filmu svežinu novih vremena, i možda svetlije budućnosti.

Da se samo malo osvrnemo na priču, Val (Pacino) izlazi iz zatvora posle 28 godina robije. Robijao je zato što je bio ispravan momak i nikoga nije otkucao nakon pljačke koja je pošla po zlu. Dočekuje ga Doc (Walken), koji je od bivšeg gazde Claphandsa (kako samo nastaju mafijaški nadimci, da mi je znati...), igra ga Margolis, dobio zadatak da svog najboljeg prijatelja ubije prvog dana kada ovaj izađe na slobodu. Claphands drži Doca u šaci, a Doc odlaže neminovno, što je duže moguće, trudeći se da prijatelju pruži što častan odlazak na onaj svet, koliko je to moguće. Njih dvojica će krenuti u poslednju avanturu, u klubove, na klopu, na kurve, pokupiće trećeg člana tria fantasticus, Hirscha (Arkin), ukrašće auto, spasiće jednu devojku i pomoći joj da se osveti kriminalcima koji su je silovali. Međutim, vreme će im biti neprijatelj... Hirsch će u toku noći umreti nakon ispunjene zadnje želje, a prijatelji će ga tajno sahraniti, i u tome će im pomoći njegova kćer. Hoće li Doc ubiti Vala, ili će se njih dvojica uputiti u borbu bez šansi protiv Claphandsa i njegove bande?

U toku avanture će se susresti sa kćerkom nekadašnje madamme (Punch), simptičnom boničarkom, Hirschovom kćerkom (Marguiles, zanimljiva reminiscencija na njenu najpoznatiju ulogu u seriji E.R), još simpatičnijom konobaricom (Timlin) i još nekoliko žena. Setting avanture je neimenovani grad, na nekom natpisu se vidi da je u pitanju St. Louis, ali film je snimljen u Los Anglesu, u manje hollywoodskoj atmosferi nego većina filmova, u starijem delu grada. Ulice su uglavnom prazne, atmosfera je skoro beznadna. Kao i u pričama glavnih glumaca, vidi se da je grad, ali i svet, video bolja vremena.

I to bi bilo to, što se prikaza tiče. Moja preporuka je da se film svakako pogleda, bez očekivanja spektakla. Kao što sam već rekao, glumci drže film iznad vode, njihova hemija je toliko moćna da se može zaboraviti na ostale, već viđene ili prosto nelogične aspekte filma. Za ljubitelje krimića, ovo je nezaboravno iskustvo, za ostale više nego pristojno.