The Spectacular Now

2013.

režija: James Ponsoldt

scenario: Scott Neustadter, Michael H. Weber (po romanu Tima Tharpa)

uloge: Miles Teller, Shailene Woodley, Brie Larson, Jennifer Jason Leigh, Kyle Chandler, Bob Odenkirk, Andre Royo, Mary Elizabeth Winstead

The Spectacular Now je indie / Sundance hit prošle godine kada je reč o filmovima sa nešto lakšim sadržajem, ali zapravo nije tako lagan, “feel good” film koji nas baca u nostalgiju za našim srednjoškolskim danima. Ovo je drama o odrastanju, adaptacija romana Tima Tharpa, sa inteligentno napisanim scenariom i sjajnim, dopadljivim mladim i upečatljivim starijim glumcima i režijom Jamesa Ponsoldta koji se približava statusu legende u indie krugovima.

Ono što je u ovom filmu impozantno je realan i pristojan način na koji tretira svoje likove, mlađe i starije. Ovde nema karikatura, nema ludačkih postupaka, elemenata farse sa pevanjem i plakanjem. Srednjoškolci izgledaju i ponašaju se kao srednjoškolci. Njihov seks je nespretan, njihovo zaljubljivanje je slatko, njihove žurke su uglavnom umerene, iako svako od njih tu i tamo cugne neki alkohol (neki i više od toga, ali o tome kasnije). Nema ludačkih žurki na bazenu sa koktelima i silikonskim kurvama, nema idiotske MTV muzike, nema seksa kao u pornićima. Isto je i sa odraslima: oni nisu karikature smarača, glupaka i gubitnika, nego su prosto odrasli, i tu i tamo potegnu za nečim što se zove autoritet, opravdano ili ne.

Glavni lik je Sutter (Teller) i on, pišući prijemno pismo za faks, priča priču kroz flashback. Njegova filozofija je naslov filma: spektakularna sadašnjost ili nešto nalik na ranu Riblju čorbu:

Ostaću slobodan, neću se vezati

važno je samo dobro se zezati.

On ima devojku koja je zajedno sa njim duša svake zabave, u stanju je da ispali šalu kao iz topa, jebe mu se za školu i faks. E, da, i voli da se oletvi, tu i tamo, kao i da doda malo viskija u coca colu. Razumem ga, i ja sam išao u srednju školu. E, sad, kad mu devojka Cassidy (Larson) da korpu, iziritirana njegovom ne-ambicioznošću i stilom jebivetra, naš junak se baš propisno oleši, tako da zaspi na travnjaku nepoznate kuće.

Srećom po njega, prva faca koju vidi je simpatična Aimee (Woodley), cura koja ide s njim u školu, a koju on nije ni primetio. Međutim, kad oni počnu da vise zajedno, Sutter će uvideti da ona nije samo dobra, simpatična “nerdy” devojka koja zna matematiku, čita stripove i ima sranje kod kuće, nego da ima “ono nešto”. Naprosto, čim prebrodi nesigurnost u sebe, ona će postati atraktivna, jer je već slatka i pametna. Ona je tip devojke koja procveta na faksu, iako je neprimetna pre toga.

Sutter je njeno prvo “iskustvo dečka”, neko ko će joj prvi put sipati alkohol u sok, ko će je odvesti na prvu žurku i sa kim će prvi put spavati. Ona će njega na upravo suprotan način povesti u svet odraslih: naučiće ga odgovornosti i naterati ga da se suoči sa problemima. Jer i on ima frku u školi, treba mu solidna ocena iz geometrije kod profe (Royo) koji ga čita kao knjigu, a ima i sranje kod kuće, jer mu majka (Leigh) sakriva istinu o ocu...

Film se opasno približava teritoriji The Perks of Being a Wallflower (2012), u smislu ultimativne priče o odrastanju i borbe sa unutrašnjim demonima, i ima slično tempiran zaokret, ali taj zaokret je veoma nespretno izveden u The Spectacular Now. Od trenutka kada se Sutter susretne sa ocem (Chandler) kojeg pamti samo kao simpatičnog bleskastog lika iz svog detinjstva i shvati da je on sebična alkoholičarska svinja, a i sam je na sličnom putu, film skreće ka nimalo efektnoj jeftinoj psihologiji i arbitrarnim postupcima. Zapravo, celom pod-zapletu vezanom sa Sutterovu situaciju u kući žestoko fali motivacije: zašto majka taji da je otac svinja i zašto ne da Sutteru da ima ikakav kontakt sa njim? Zašto se ne pozabavi da ga nauči odgovornosti? Zašto se Sutter ponaša kao još veći neodgovorni krele pošto upozna oca? Čemu služi sestra (Winstead) osim kao “plot device”?

Tu onda popušta i pristojan zaplet o konstantnom cuganju i zevzečenju i pretvara se u miks ničim izazvanih preseransa glavnog lika i generalno propovedničkog tona. Imajmo u vidu da je Ponsoldtov prethodni film Smashed imao baš alkohol za temu, a da je to ovde samo jedna od sporednijih tema.

Ipak se treba fokusirati na važnije stvari od nespretne poslednje četvrtine. Glumačka ostvarenja su na visokom nivou. Teller je potpuno prirodan kao mladi zajebant, Woodleyeva briljira kao pomalo naivna cura koja tek otkriva život oko sebe. Njihov odnos je izgrađen inteligentno, i sjajni su kao par. Epizodni likovi isto nisu samo skice, nego možemo zamisliti njihove pozadinske priče i glumci ih sjajno oživljavaju, od Chandlera kao alkoholičara koji je izgubio sve do čega mu je stalo, preko Jennifer Jason Leigh kao izmorene samohrane majke do Odenkirka kao Sutterovog šefa na poslu i lagano očinske figure. Međuljudski odnosi su pogođeni skoro savršeno, i za to treba odati priznanje svima, i glumcima i scenaristima i Ponsoldtu kao reditelju.

Snimiti pristojan film o tinejdžerima je težak, pipav zadatak i najčešće neuspešan, opterećen klišejima ili ridikulozno napisanim likovima. The Spectacular Now je u tom smislu pravi dragulj savremene kinematografije, jer nam je do likova čak i stalo i možemo ih zamisliti u našem, realnom svetu. Od mene ima preporuku, uprkos nedostacima.