Tammy

2014.

režija: Ben Falcone

scenario: Ben Falcone, Melissa McCarthy

uloge: Melissa McCarthy, Susan Sarandon, Allison Janney, Kathy Bates, Sandra Oh, Dan Aykroyd, Mark Duplass, Gary Cole, Nat Faxon, Toni Collette, Ben Falcone, Sarah Baker, Rich Williams

Šta se dogodi kad nekom glumcu ili autoru slepo verujete? Melissa McCarthy ima to bezuslovno poverenje hollywoodskih studija. Dobila je novac na neviđeno, zajedno sa mužem napisala scenario koji se oslanja na njenoj tipičnoj i sada već previše puta ponovljenoj ulozi, pa čak se potpisuje kao producent i mužu namešta režiju.

Bridesmaids je film koji je propelirao njenu karijeru pre neke 3 godine i uspostavio njen tipičan lik: debelu ženu oštrog jezika i manira divljeg vepra koja svojim agresivnim stavom skriva nesigurnost. U The Heat je lik takve policajke imao smisla, ali je već sociopatska nota u The Identity Thief bila previše izražena. Kritičari su taj film dočekali na nož, ali publika je pohrlila u bioskope. Računajući ispravno na beskonačnu ljudsku glupost, Melissa McCarthy je opet reciklirala svoju tipičnu ulogu, ovog puta je ne dovodeći u bilo kakav kontekst, osim kontekst mentalne retardacije, i ponosno stala iza Tammy, jednog od najnapornijih filmova u mom životu.

Naslovna junakinja (McCarthy) je, očekivano, ružna, debela samosažaljiva gubitnica kojoj se dešava jedan od “onih” dana. Prvo razbije auto, pa zakasni na posao, pa se posvađa sa šefom (Falcone), pa napravi scenu, pa ode kući i zatekne muža (Faxon) kako zavodi komšinicu (Collette). U već svom maniru, Tammy plačući spakuje svoje krpe u kofer i ode do roditeljske kuće, nekoliko vrata niže. Njena majka (Janney) joj drži “motivacioni govor” u kojoj joj ponavlja da je ona nesposobna, da je gubitnik i da se ne drži ničega. Kao spas se pojavljuje baka Pearl (Susan Sarandon sa sedom perikom) i nudi da joj posudi auto i nekoliko hiljada dolara, pod jednim jedinim uslovom da i baka krene na road-trip s njom. Fora sa bakom je u tome da je ona celoživotna alkoholičarka, a pritom vuče i gomilu staračkih bolesti (šećer, pritisak, šta već) i trebaju joj lekovi, koja ona izbegava da pije.

Možete pretpostaviti kuda to dalje ide: biće tu glupiranja, gegova, alkohola, zabava, glupavih razgovora koje su smešne samo kompletnom kretenu, seksualnog i inog anti-humora i drugih “zgoda i nezgoda”. U zadnjoj trećini Tammy skreće od glupave ćorave komedije u glupavu, pešačku i površnu dramuljinu koja se poziva na “prave vrednosti”. Da stvar bude najblesavija i potpuno neuverljiva, taj preokret se dešava na lezbejskoj žurci za Dan nezavisnosti. Nakon toga ionako negledljiv film klizi u negledljivu i nepotrebnu ljigu.

Ništa bolje nisam mogao da očekujem od filma u kojem je razlika u godinama između glumica koje igraju baku, majku i kćerku dvadeset i nešto godina. Ako se ne pazi na takve poprilično krupne stvari i misli se da se retro-odećom i perikom sve to lako rešava, jasno nam je da u Tammy nije uložen niti minimum mentalnog napora. Ipak, impresivna glumačka postava mi je nudila nadu da će oni uspeti da od generalno glupog filma načine seriju simpatičnih epizodica.

Nažalost, ništa od toga, glumci su prosto protraćeni. Allison Janney i Dan Aykroyd imaju po nekoliko dosadnjikavih replika, Nat Faxon i Toni Collette isto. Sa tako malo materijala je nemoguće napraviti nešto za pamćenje, ali onda se postavlja pitanje zašto su baš tim glumcima morale biti poverene takve neinspirativne uloge. Slično važi za glumačku legendu Kathy Bates koja samo izgovara tih nekoliko svojih drvenih rečenica.

Susan Sarandon ima dovoljno prostora i vremena na ekranu, ali apsolutno ne uspeva da se izbori sa debilno koncipiranim likom. Čini se da joj je odluka da igra u ovakvom filmu jedna od najgorih u karijeri. A Melissa McCarthy? Ona je, čini se, glumica od jedne uloge. Tammy je dokaz da je potrošila sve kredite. Jedino mi ne ide u glavu zarada od 80 miliona dolara samo u Americi.