Deadpool

2016.

režija: Tim Miller

scenario: Rhett Reese, Paul Wernick (prema istoimenom Marvelovom stripu)

uloge: Ryan Reynolds, Morena Baccarin, Ed Skrein, Karan Soni, T.J. Miller, Stefan Kapičić (glas), Brianna Hildebrand, Jed Reese, Gina Carano, Leslie Uggams, Stan Lee

Počeću sa statistikom. Deadpool je sa svojim “otvaranjem” od preko 100 miliona dolara oborio rekord u kategoriji filmova sa cenzorskom oznakom R (mlađi od 17 godina ga mogu pogledati samo u pratnji roditelja). Ne samo to, Deadpool je premijeru tempirao oko Dana Zaljubljenih, što je čudan termin za filmove tog tipa i budžeta. To je sezona romantičnih komedija, zaostataka Oscar-sezone i slučajnog đubreta kojeg se studiji rešavaju ciljajući samce kojima Oscar-filmovi idu na živce. I konačno, Deadpool je super-herojski film, Marvelov štaviše, ali ni po cenzorskom rejtingu, ni po tonu, a ni po ciljnoj grupi ne upada u kliše Marvelovih filmova.

Moram reći da nisam fan ni super-herojskih filmova, ni Marvela partikularno. Imam problema sa franšizama i štamparijama novca i smatram da sve to neumitno klizi u generičnost i servisiranje fanova, pa od toga dobijam ospice u istom onom smislu kao što ih dobijam od McDonald'sa. Opet, za poslovne poteze i jednih i drugih gajim samo najdublje poštovanje: obe su velike korporacije, vodeće u svom segmentu tržišta. Usuđujem se reći da, ako bi se Marvel povukao iz Hollywooda i prešao na druge platforme, onda bi velike produkcijske kuće komotno mogle ugasiti svoju osnovnu delatnost. Hoću reći, jedan tako veliki, protočan i profitabilan sistem poput Marvela ima mogućnosti za eksperimente i lagane zezalice, a Deadpool je upravo to.

Neću gnjaviti sa radnjom. Ko je gledao, gledao je. Ko nije, hoće svakako. Deadpool je jedan od onih filmova koje svi pre ili kasnije pogledaju. Nabrojaću samo njegove posebnosti. Naslovni anti-junak (Reynolds) atipičan je za super-herojske filmove, logorejičan je, sklon psovanju, svestan da je junak u filmu i na sve živo ima komentar, često i referencu. Od samog glumca Reynoldsa, preko događaja koje vidimo i Marvelovog univerzuma (za praćenje na sreću nije potrebno ekstenzivno pred-znanje istog), pa do samog procesa snimanja super-herojskih filmova u Hollywoodu i konkretnog slučaja snimanja Deadpoola. On takođe često ruši četvrti zid i govori direktno u publiku, što komični efekat samo pojačava.

Jedna od čestih tema zezalica je samo snimanje i budžet. To počinje još sa špicom gde su svaki glumac (lik) i zaposleni na snimanju potpisani kodnim opisnim imenima poput “netalentovani lepotan”, “zgodna ženska”, “britanski zlikovac”, “potpuno animirani tip”, “preplaćeni kreten”, “govnari” i “pravi heroji” (to se odnosi na scenariste). Budžet će se spominjati na nekoliko mesta, naročito u svojstvu toga što ni pozitivci oko naslovnog junaka, a ni negativci nisu prepoznatljivi i pamtljivi. Razlog za to je iznenadno smanjivanje budžeta neposredno pre snimanja, što je zahtevalo određene scenarističke preinake, a oni su ubacili još komentara. Barem je dijalog besplatan, a Ryan Reynolds rado priča i zapravo je simpatičan u svojoj ulozi.

Od ostalih, Morena Baccarin, većini publike poznata sa televizije (Homeland, Gotham), sasvim uverljivo igra junakovu curu, jednako pričljivu i perverznu. Njih dvoje imaju dovoljno hemije, naročito komičarske, pa se “one-lineri” pretvaraju u simpatični ping-pong. Tu imamo još reoje “comic relief” likova, šankera-manijaka (Miller), taksistu Indijca (Soni) i staru, slepu crnkinju (Uggams), junakovu cimericu, koji svakako relaksiraju situaciju kada se pojave, obično uoči ili netom posle akcione scene. Od “pozitivaca” imamo još dva X-Mana, Colosusa (glas Stefana Kapičića na tragu akcenta koji je proslavio Radeta Šerbedžiju), prepunog “mudrih” saveta i Negasonic Teenage Warhead (debitantkinja Brianna Hildebrand) sa pratećom pozom “angsty” tinejdžerke. I negativac ima svoju pomoćnicu Angel Dust koju igra Gina Carano čiji posao, hvala bogu, nije gluma nego udaranje koje ovoj bivšoj MMA fajterki svakako bolje ide od glume kojom pokušava da se bavi.

Reditelj je debitant u celovečernjem formatu i zapravo dolazi iz sasvim drugog miljea (vizualni efekti i to češće na video-igricama nego na filmu). Stoga on ne uživa apsolutno poverenje studija, ali se odlično snalazi i uspeva da napravi dinamičan, pratljiv i zabavan film. Scenaristi su, pak, uhodana ekipa, a to što nisu pre radili sa Marvelom nije presudno, ispaljujući foru za forom, od kojih su neke sjajne, neke čisto solidne uz vrlo malo klasičnih promašaja, nepogrešivo diktiraju ton filma i čine ga prepoznatljivim. Izbor da se obrate nešto široj publici od tipično “marvelovske” hrabar je i u ovom slučaju se isplatio.

Jasno, Deadpool je zabavan film, ali ništa manje nismo očekivali. Logorejičan i infantilan, idealan je kako za geekovsku publiku, tako i za sve one željne klasičnog filmskog pičvajza. Međutim, jednom kad taj omot humora, samosvesnog odnosa i zajebancije maknemo, otkrićemo da je Deadpool u svojoj suštini jedan sasvim običan super-herojski film, i to od predvidljive “Origins” vrste (govori o tome kako je neko postao super-heroj), ni manje ni više od toga. To je zapravo razočaravajuće jer od one silne anarhije i revolucije koju Deadpool reklamira i simulira zapravo nema ničega. Mi se možemo samo dobro zabaviti, a ekipa iz Marvela sprema i nastavke. Moram priznati da sam blago zaintrigiran kako će to na kraju ispasti i hoće studijske glavešine usrati jednu potencijalno dobru šansu.