Bolgen / The Wave

2015.

režija: Roar Uthaug

scenario: John Kare Raake, Harald Rosenlow-Eeg

uloge: Kristoffer Joner, Ane Dahl Torp, Jonas Hoff Oftebro, Edith Haagenrud-Sande, Fridtjov Saheim, Arthur Berning, Layla Goody

Čudno, ali filmovi katastrofe nam nisu zanimljivi zbog ljudske patnje i nemoći pred prirodom ili tehnologijom koja se otrgla kontroli. Zanimljivi su nam zbog upravo suprotnih stvari: junaštva i zajedništva pred nadmoćnim, bezličnim protivnikom. Istini za volju, najatraktivnije scene u filmovima katastrofe su upravo slike te katastrofe nafilane skupim efektima na koje odlazi veći deo budžeta, a u slučaju Hollywooda i vremena filma. I u tome se često gube likovi, odnosno ljudi koje scenario šeta od tačke A do tačke B kako bi ih proterao kroz nevolju.

Srećom, Bolgen nije takav film jer naprosto nije bilo novca za toliko efekata. To ne znači da efekata nema, imamo “money shot” odrona, pa onda i vala koji nastaje u fjordu i uništava pitoreskno selo, imamo slikanje iz helikoptera ili “dronea”, imamo podvodne scene u trećem činu koje se oslanjaju na Cameronov The Abyss, pa čak i CGI koji može da prođe. Ograničena sredstva su uticala i na to da vršni udari te katastrofe deluju realistično, prljavo i bez šminke. Uz to, imamo ono što nam hronično fali kod sličnih filmova iz hollywoodske kuhinje: kakvu-takvu priču, razvoj likova, pa čak i lagano blasfemične obrate na putu.

To opet ne znači da se film ne oslanja na gomilu klišea, samo ih usput dorađuje. Evo, recimo, naš junak Kristian (Joner) troši svoje poslednje dane na poslu osmatranja planine koja će se svako malo odroniti u more, što će izazvati potop slatkog malog turističkog gradića. Scenario odlazi korak dalje, on je već prihvatio novi posao u naftnoj industriji i seli se sa familijom u drugi grad. Štos je u tome što mu vrag ne da mira da zanemari čudna očitanja sa senzora i ode nedovršena posla. Njegova radna etika nervira njegove ukućane, pre svega ženu Idun (Ane Dahl Torp, jedna od onih prirodno elegantnih glumica), recepcionarku u hotelu, ali i sina tinejdžera kojem ionako sve ide na živce, dok je za mlađu kćerku njen tata i dalje heroj. Njegovo zalaganje nervira i kolege koji bi voleli da ih ostavi na miru, umesto da širi paniku. “Newsflash”, Kristian je u pravu, a drugi će to skapirati tek kasnije...

Drugi set klišea se odnosi na klasični “trope” razdeljene familije, bilo da je ona razdeljena na dvoje, troje ili čak četvoro. Takve situacije su omogućene u podužoj ekspoziciji, a scenaristički dvojac i reditelj na tone sasvim solidno profitiraju. Jednom kada se sranje zaista dogodi, dešava se to da otac traži kćerku u brdima, a majka sina po hotelu u paralelnoj montaži. Potom, otac traži majku i sina u ruševinama i prevrnutim automobilima. Potraga za bližnjima je jednako instiktivna i stoga napeta kao i preživljavanje, a poseban dodatak je ono čega u Hollywoodu nema: etička siva zona.

Autorskom tandemu se može zameriti da su ekspoziciji posvetili previše vremena, ali to ima svoje zašto. Film je čak i tada kinetičan, naročito dok pratimo istresiranog Kristiana, a jednom kada se katastrofa zaista dogodi, više ne možemo da skinemo pogled s ekrana, iako smo sve to u nekom obliku već videli ranije. U tom smislu treba pohvaliti glumce, naročito centralni dvojac, koji aktivno nose priču i svoje likove. Kristoffer Joner deluje kao manična varijanta Kevina Bacona, ponekad malo previše manična za svoje dobro, a Ane Dahl Torp je izrazito ležerna kao žena-majka-lavica.

Reditelj Roar Uthaug (apsolutno cool ime) je neko ko se intenzivno fura na žanrove ne toliko tipične za skandinavsku kinematografiju. Iza sebe ima horor, fantaziju i srednjevekovni akcioni triler, a Bolgen je prvi norveški film katastrofe. Uthaug je na tom planu razmišljao i lokalno (tragedije sa odronima i valovima nisu nikakva novina u Norveškoj i mogu se dogoditi nenadano i pored sve tehnologije za praćenje, a film i počinje sa arhivskim snimcima) i filmski, obilato se koristeći američkim uzorima. Nije to loše, naročito kada Uthaug mora da se dovija kako da ih dostigne, pa ih čak i prevazilazi. Uostalom, čovek je dobio angažman na re-bootu Tomb Raidera, što nije mala stvar. Dok nam ne stignu nove-stare avanture Lare Croft, cunami u fjordu može poslužiti kao ideja za gledanje.