20.12.16

The Walk

2015.
režija: Robert Zemeckis
scenario: Robert Zemeckis, Christopher Browne (prema memoarskoj knjizi Phillipea Petita)
uloge: Joseph Gordon-Levitt, Ben Kingsley, Charlotte Le Bon, Clement Sibony, Cesar Domboy, Steve Valentine, James Badge Dale, Ben Schwartz, Benedict Samuel

Napad na kule bliznakinje WTC-a je bio zločin protiv čovečnosti. Čak i kad nekako zanemarimo smrt nekoliko hiljada ljudi, zaposlenih, putnika u avionu, turista, prolaznika, vatrogasaca, sama zgrada je neodvojivi deo svetske kulturne baštine XX stoleća. Ako ni zbog čega drugog, onda zbog svog “krštenja”, predivnog, ludog i hrabrog čina hodača po žici Phillipea Petita koji je tako ušao u Guinnessovu knjigu rekorda. Sam Petit je svoju akciju dokumentirao i deo tog materijala je predivno utkan u Oscarom nagrađeni dokumentarac Man on Wire (2008).

Robert Zemeckis sa The Walk ima barem dva evidentna problema u samom startu. Prvi je kako ispričati priču čiji tok i kraj vrlo dobro poznajemo. Drugi je to što se njegov biopic mora takmičiti sa drugim filmom, dokumentarcem, i to uveliko “odigranim” i jednostavno sjajnim. Uz to, duh i misija su im isti. Zemeckis ima jednostavan odgovor na ta pitanja: romantizacija do maksimuma, savršenstvo u tehnici, napetost kada se za to ukaže prilika i apsolutni feel-good efekat.

Sad, svašta bi tu išlo kada bi scenario bio malo bolji, kada se ne bi oslanjao na poštapalice u vidu likova, naratora i situacija i kada bi dijalog imao više smisla od generičkih replika. Romantizacija je preživljiva, čak i kad Petita pre tog sudbonosnog pohoda predstavlja kao nadobudnog, anonimnog uličnog žonglera i akrobatu, što ne može biti dalje od istine. Mnogo veći problem je to što u njegovoj sviti imamo tipičnu devojku (Le Bon), tipične drugare i šačicu blesavih Amerikanaca koji se priključuju usput. Sevne tu i tamo poneki hvale vredan štos (poput imena Petitovih frankofonih pomoćnika koji su svi Jean-Nešto), poneki kratki razigrani dijalog ili monolog, ali to jednostavno nije dovoljno. Čak su i dvoumljenja i cimovi na najočekivanijim mogućim mestima. A narator (navodno ubačen kao rešenje da Petitu verujemo na reč instantno) zapravo samo guši ritam filma.

Joseph Gordon-Levitt je nesumnjivo dobar glumac, ali je upitno koliko je to što ovde radi gluma. On zapravo izvodi imitaciju, i to ne sjajno detaljnu, ali bez dublje identifikacije ne uspeva da dokuči i odigra Petitovu smirenost i samouverenost, pa čak ni njegov “drive”. Umesto toga, on se oslanja na poneki kliše o takvim ludo hrabrim “podvižnicima”, pa uloga u paketu sa karikaturalnim francuskim akcentom deluje prilično šablonski. Ostali su prošli još gore, recimo Ben Kingsley kao simpatični stari drkoš, Charlotte Le Bon koja posle svojih prvih scena nema šta da radi, pa se smara ili ostatak ekipe pomagača koji možda imaju po jednu osobinu, ako su srećni.

Opet, ugođaj je nekako prijatan i relaksirajući, pa je glupo reći da je The Walk loš film, iako je inferioran dokumentarcu. Zemeckisu se mora priznati da makar ne polazi za jeftinim moralizacijama na koje se rulja pali (a koje su sjebale njegov potencijalno zanimljiv prethodni film Flight), te da je vrlo pažljiv sa skretanjem ka elegičnom tonu na kraju, da i pored toga slavi Petitov čin, a ne lamentira previše o onome što je usledilo. Završni kadar sa kulama je vrlo diskretan i rečit bez ikakvog teksta.


Moguće je da je za sve kriva moja lenjost: gledao sam na kućnom formatu, umesto u kakvom IMAX bioskopu kad je bilo vreme. Dešava se, pogreši čovek, pa sam bio uskraćen za pun ugođaj, vrtoglavicu i visceralnu strepnju dok se Phillipe Petit šeta od jedne kule do druge na nekih 400 metara visine. Međutim, i ovako se vidi Zemeckisovo majstorstvo sa efektima (za Levitta na kipu slobode, scenu koja se pnavlja su očito zmanjkala sredstva) koji su snažni, realistični i na nas ostavljaju jak dojam. Naprosto se oseća da je The Walk tehnički skoro savršen film i Zemeckis kao reditelj uspeva da donekle pokrpi bezvezni scenario. Ali isto tako je nemoguće skriti tu bezveznost, verovatno ne bi bilo moguće ni sa ogromnim platnom, 3D naočarima i preglasnim zvukom. Šteta za tako dobru priču i za takvu tehničku ispoliranost.

No comments:

Post a Comment