9.2.17

Entertainment

2015.
režija: Rick Alverson
scenario: Rick Alverson, Gregg Turkington, Tim Heidecker
uloge: Gregg Turkington, Tye Sheridan, John C. Rilley, Lotte Verbeek, Amy Seimetz, Michael Cera

Entertainment je film koji zahteva određeno predznanje, inače se, potpuno pogrešno, može opisati kao bledi pokušaj lynchovskog nadrealizma. Ključni pojam sa kojim film počinje je anti-komedija, jedan od pravaca stand-up komedije koji igra na karte ne-smešnog, nepristojnog, odvratnog i konfrontativnog, ali neočekivanog i stoga provokativnog. Ko-scenarista i glavni glumac Gregg Turkington dolazi iz te škole, a njegova komičarska persona, Neil Hamburger, odvratno obučeni i očešljani patetični anti-zabavljač koji ispaljuje loše i uvredljive viceve uglavnom nezainteresovanoj ruralnoj publici je glavni lik.

Reditelj Rick Alverson i drugi ko-scenarista Tim Heidecker već su sarađivali na još jednom anti-komičnom filmskom projektu jednostavno nazvanom The Comedy, a akcenat je bio na uvredljivosti i konfrontativnosti. Ovde to nije suština, ovde nas zanima čovek barem jednako kao i persona, pa se Entertainment može podvesti etiketirati i kao egzistencijalistički road movie po pripizdini ne mnogo daleko od, recimo, Five Easy Pieces na koji se čak direktno referira u tekstu. Surealna komponenta je direktno povezana sa tim, odnosno sa ličnošću koja je odvratna kao i persona, samo utišano za par podeljaka. Koliko je njegov humor neshvatljiv i zbunjujući za publiku, toliko su životne situacije u koje upada takve za njega.

Opis radnje, dakle, stane u jednu rečenicu: anti-komičar putuje pustinjom Mojave, nastupa u barovima sa pantomimičarom-klovnom (Sheridan) koji se klati, kezi i majmuniše na pozornici kao uvodnom tačkom, da bi van pozornice, depresivan i ispijen, ostavljao kćeri poruke na telefonskoj sekretarici i upadao u čudne situacije. Recimo, bogati i dobroćudni, ali ograničeni rođak (Riley) ga zasipa karijernim savetima. Ide na hromoterapiju. Komunicira bez razumevanja sa ilegalnim imigrantima. Igra nudističke žmurke sa jednim domaćinima. Naleće na muljatora (Cera) kojeg odbije svojom čudnošću. Čudi se kad od publike dobije reakciju na uvrede i prozivke van ikakvog konteksta.


Ako očekujete neku dublju spoznaju, nekakvo pokajanje i iskupljenje, na krivom ste mestu. Entertainment je film pre svega o ironiji i o tome kao se komičarski koncept vraća da komičara ugrize za dupe. Ne važi to samo za anti-komediju, ali je kod nje to najočitije. Alverson i društvo nam već u scenariju slikovito prikazuju kako je život otrcan vic. Pozajmljujući od starih majstora i savremenih autora, Lyncha, Quentina Dupieuxa i još ponekog, Alverson spretno režira, fokusira nam pažnju i ne ispušta konce iz ruku. Entertainment je film vredan pažnje koji vam se možda neće svideti (to i ne pokušava), ali će vas naterati na rudnu mentalne gimanstike. Do tada, koja je razlika između američke zastave i Courtney Love?