22.4.17

Deepwater Horizon

2016.
režija: Peter Berg
scenario: Matthew Michael Carnahan, Matthew Sand (prema članku Davida Barstowa, Davida Rhodea i Stephanie Saul)
uloge: Mark Wahlberg, Kurt Russell, Gina Rodriguez, John Malkovich, Kate Hudson, Ethan Suplee

Televizijski i filmski producent i reditelj Peter Berg očito voli da uzima istinite događaje kao inspiraciju za svoje filmove. Njegov prethodni film Lone Survivor (sa sve “spoilerom” u naslovu) bavio se stvarnim incidentnom u Afganistanu, naredni Patriots Day se bavi bombaškim napadom tokom maratona u Bostonu. Negde između se udenuo, možda čak i neplanirano (barem kada je reč o režiji za koju je bio viđen J.C. Chandor) Deepwater Horizon koji se bavi nesrećom na naslovnoj naftnoj platformi iz 2010. godine i u manjoj meri ekološkom katastrofom koja je usledila i zbog koje su i platforma i kompanija u čijem je ona bila vlasništvu, British Petroleum, izašle na loš glas.


Odmah da razbijem prevelika očekivanja. Ako mislite da se radi o detaljnoj doku-drami koja tematizira i poslovanje kompanije i propuste usled kojih je do nesreće došlo i samu katastrofu i njene posledice po eko-sistem ili ekonomiju priobalnog pojasa i sudski epilog celog sranja, na krivom ste tragu jer Berg nije takav tip reditelj. Ovo je film katastrofe u dva čina, sa ne baš potrebnim prologom koji uvodi tehnički žargon koji dominira prvim činom i nakalemljenim epilogom u kojem autor(i) pokušava(ju) sažeti sve posledice sa neizbežnim fotografijama stvarnih aktera i događaja, te karticama teksta. Između prologa i epiloga stoje dve veće celine: 1) upoznavanje sa situacijom i likovima, te 2) sama katastrofa i borba za preživljavanje likova koje smo prihvatili kao naše.
Naš protagonista je Mike Williams (Wahlberg), šef održavanja elektronike na platformi kojom upravlja Jimmy (Russell) koji je, pak, u stalnom sukobu sa predstavnikom kompanije Vidrineom (Malkovich). Stvar je u tome da ispitivanje terena kasni, a kompanija gleda da “iseče krivine” i uštedi koji dolar, što dovodi do katastrofe usled nedostatnih testova pritiska. Osim toga, upoznaćemo nakratko još ponekog od zaposlenika na platformi od kojih ćemo možda zapamtiti poneko TV lice (odnosno njušku koju smo verovatno videli u nekoj seriji) i Ginu Rodriguez koja igra jedinu ženu u inače muškoj škvadri i to samo zbog očitog razloga. Osim toga, imamo i Mikeovu ženu Feliciu (Hudson) koja, osim što služi da pokaže kako naš junak ima i normalan život van platforme, jednom kad se eksplozija dogodi ide okolo kao muva bez glave i zove policiju, vatrogasce i obalsku stražu da bi primila loše vesti.

Wahlberg koji je odigrao i glavnu (naslovnu) ulogu u Bergovom prethodnom filmu, ima ono nešto da može postati generički “naš čovek”: deluje dovoljno žilavo, a opet nije sirovima, dovoljno pametno, a opet ne kao mudroser, i dovoljno je “hollywoodski” zgodan, a opet nekako običan. Koliko bi Jimmy bio zanimljivi lik za praćenje i zbog svoje pozicije i zbog zabeleženog smisla za humor i fascinantne radne etike, toliko je i Kurt Russell bolji glumac od Wahlberga, ali Jimmy ostaje tek nešto više od obične epizode. Jedina intervencija u klasičan izraz filma katastrofe je to što osim stihije imamo i ljudskog negativca kojeg sa guštom igra John Malkovich (doduše nikako ne uspevajući da “ubode” južnjački akcenat koji ostaje u svakom trenutku karikaturalan), ali kad se katastrofa dogodi, on potpuno ispada iz fokusa. Šteta dobrog negativca.
Sama katastrofa i ono što sledi, pa, ima svoje momente, da tako kažem. Za pohvalu je odustajanje od CGI efekata čija bi inflacija izgledala verovatno tragikomično. Berg se umesto toga odlučio za staru dobru pirotehniku i dizanje verne replike platforme u zrak. On to voli, to ga zabavlja i to, hajdemo reći, ume da napravi, pa su mu eksplozije i ovde jača strana. Inače, dramaturgija u toj situaciji je klasična, junak spasava ostale demonstrirajući skoro super-herojske moći. Berg ne doprinosi ugođaju skoro nimalo, oslanjajući se na ludački brzu montažu i hektični “shaky-cam” u čemu se gubi i ono malo karaktera što je u prvom činu nabačeno likovima.

Druga stvar za pohvalu nema baš puno veze sa filmskim stvaralaštvom. Berg, naime, zauzima stav i ne boji se da ga demonstrira, pa čak i da upre prstom na krivca i da osnovano pretpostavi zašto je to tako. Čestitke, iako nam time ništa novo ne otkriva. Samo, to je smer u kojem je Deepwater Horizon kao film mogao krenuti, a nije zbog umetničkih ograničenja svog autora. Deepwater Horizon je mogao biti ekspoze na set povezanih, a važnih tema, ali je samo film katastrofe. Možda je fanovima i to dovoljno, ali meni nešto fali, pa fali...