20.4.17

Little Men

2016.
režija: Ira Sachs
scenario: Ira Sachs, Mauricio Zacharias
uloge: Theo Taplitz, Michael Barbieri, Greg Kinnear, Paulina Garcia, Jennifer Ehle, Alfred Molina, Talia Balsam, Mauricio Bustamante

Little Men dolazi kao treći neformalne, tematski ovlaš povezane trilogije Ire Sachsa i ko-scenariste mu Mauricia Zachariasa, nakon gay romanse Keep the Lights On (2012) i dramedije starijeg gay para u potrazi za stanom Love Is Strange (2014). Iskrenost, odnosno skrovitost u vezama i odnosima, okruženje New Yorka i diskretniji ili očitiji gay kontekst jesu odlike većine Sachsovog opusa, ali u poslednja tri filma sve veću pažnju zaokupljaju one životne, čak i banalne teme poput novca ili stanovanja koje služe kao pokretači cele situacije.

Odmah moram priznati da mi se Love Is Strange više svideo po detaljima, nego u celini i da sam ostao razočaran što sam umesto filma o specifičnoj temi podivljalog tržišta nekretnina dobio u suštini standardni gorko-slatki indie. Jednako tako, nisam puno očekivao ni od Little Men koji se u nešto izmenjenom obliku oslanja na najslavniji izmišljeni tragični par, odnosno na Romea i Juliju.

Dakle, opet imamo klince, samo su još mlađi i obojica su muškarci. Takođe, ono što se odvija između njih je više prijateljstvo nego čak i platonska ljubav, premda postoje naznake da se barem kod jednog od njih dešava “buđenje”. A njihove familije nisu klasično zavađene i u nekakvom ratu, već imaju sasvim običan poslovni spor oko najamnine za lokal u kući. A to nas opet dovodi do nekretnina, džentrifikacije i klasnih razlika, što je sve tema itekako vredna pažnje filmskih autora.

Sachs se jako dobro snalazi sa glumcima, a naročito ima žicu da pronađe prave face za ulogu. To se naročito vidi na primeru klinaca, povučenog Jakea (Taplitz) koji je očito umetnički tip i njegovog novog (verovatno prvog) najboljeg druga Tonyja (Barbieri) koji je komunikativan i prodoran, pa želi da postane glumac i čini se da ide u pravom smeru. (Scena sa vežbom ponavljanja koja se pretvara u duel u vikanju između njega i stvarnog instruktora Mauricia Bustamantea je genijalna.) Sjajan je izbor i Grega Kinneara, jednog od onih glumaca koje znamo odnekud, ali ne znamo tačno otkud, za ulogu upravo sredovečnog glumca koji se nije probio dalje od off-off-Broadwaya, pa u suštini živi na ženin (Ehle) račun. Meni do sada nepoznata Talia Balsam odigrala je vrhunsku ulogu u suštini bezosećajne glumčeve sestre koja jednostavno hoće svoj deo nasledstva. A sjajna čileanska glumica Paulina Garcia (nagrađena Srebrnim Medvedom za naslovnu ulogu u filmu Gloria 2013. godine) briljira kao imigrantkinja koja misli da je povlaštena renta njeno pravo zbog prijateljskog odnosa koji je imala sa prethodnim, pokojnim vlasnikom.


Istini za volju, Sachs vuče ekspoziciju i upoznaje nas sa likovima skoro do polovine filma, pa tek onda dolazi do zapleta, što je znak za uzbunu. Ali ispostavlja se da to i nije problem jer nam gotovo usput uspeva izložiti situaciju, pozicije odraslih i svu divotu dečijeg prijateljstva. Argument stoji da je priča u suštini tipska i tanka, te da je poruka kako se odrasli vode svojim interesima i u tome zanemaruju interes dece koja usput stradaju pomalo očigledna, ali Little Men je film koji je urađen kako treba.