16.5.17

Hunter Gatherer

2016.
scenario i režija: Joshua Locy
uloge: Andre Royo, George Sample III, Kellee Stewart, Ashley Wilkerson, Celestial, Kevin Jackson, Antonio D. Charity, Jeannetta Arnette

Ovo mi je preporučio drugar. Nije ni filmaš, ni kritičar, uopšte nije u biznisu, ali je filmofil sa istančanim ukusom koji se ne poklapa uvek sa mojim, ali zavređuje poštovanje. I hvala mu na tome jer je Hunter Gatherer jedan od onih nesvakidašnjih malih indie dragulja koji se vrlo lako provuku ispod radara.

Rekao sam “kupljeno” kada sam video da glavnu i, u neku ruku, naslovnu ulogu igra Andre Royo, legendarni Bubbles iz serije The Wire. Već na posteru se vide godine koje su prošle i ostavile trag. Ostarilo se. Hteo sam da uporedim taj stari lik sa novim, nadajući se da je glumac zadržao nešto svoje rutine, da mu uloga leži, ali da ipak on nije “one trick pony”, glumac kojem je svaka uloga ista. Dobro se pokazao, baš onako kako sam se nadao. To što je i film dobar (iako sa svojim nedostacima, naravno) je samo bonus.
Royo igra Ashleya, polu-pismenog sredovečnog momka iz sirotinjskog komšiluka koji je upravo odgulio trogodišnju zatvorsku kaznu i pokušava da stane na noge i da se vrati u normalan život. Frka je, međutim, u tome što bi ljudima iz njegovog okruženja, pre svega majci (Celestial) i devojci iz pred-zatvorskih dana, Lindi (Wilkerson), najviše odgovaralo da njega nema ili da je negde drugde. Možemo donekle da ih razumemo, Ashley donosi nevolje, a da toga i nije svestan: sebičan je, samoživ, rođeni gubitnik koji stalno nešto laže i maže i drži se kao kralj sveta.

Dok sanja o Lindi koja ga je napustila i otišla sa pristojnim radnikom na otpadu imena Dwayne (Charity), Ashley se zabavlja sa prostitutkom zlatnog srca Nat (Stewart) koja ga iskreno voli i zbog njega odlaže odgovor na sudbonosno pitanje od daleko bolje partije, vlasnika motela Raya (Jackson). Ashley i ne krije svoje preferencije, premda nismo sigurni jesu li one iskrene ili su samo neka vrsta navike.

Nat je, inače, tetka njegovog novog jedinog prijatelja, momka po imenu Jeremy (Sample), sa kojim Ashley kreće u nove poslovne i životne poduhvate. Jeremy je na misiji da popravi dedin ručno rađeni respirator i tako umirućem starcu produži život, a za život zarađuje pre svega kao pokusni kunić u medicinskim eksperimentima. Njihovo prijateljstvo je iz obostrane koristi (recimo ona shema sa frižiderima), ali ima u njemu nečeg toplog, ljudskog i iskrenog, makar u natruhama.
Tok radnje je dat kroz vinjetice nalik na “questove” iz role play igara koji su po pravilu praktični zadaci, odnosno problemi koje treba rešiti, pa se u procesu ili na kraju istih otvaraju novi. To uglavnom radi svoj posao, polako produbljuje likove koji guraju priču napred, a i hvata duh okruženja na jedan unikatan način. Nema tu poštapalica sa žanrom akcije i krimića, kao što je to često slučaj sa “ghetto dramama”, niti u priču ulaze standardi iz crne hronike, droga i oružje, čak ni kriminal kao takav. Naravno, Ashleyeve sheme i mulaže nisu naročito legalne i nisu uopšte poštene, ali to je više u rangu klasičnog “hustlinga” da se pregura dan nego nekakvog sukoba sa zakonom ili “obogati se brzo varijanti”. Čak je osvežavajuće to da nam vreme radnje nije otkriveno, može biti sadašnje, a može biti i nekoliko decenija ranije: automobili su stari, nema mobilnih telefona, a Ashleyeva odeća i naočari “preko socijalnog” deluju demodirano čak i za vreme kad je Andre Royo bio mlad.

Legitimno je pitanje koliko debitant u svojstvu autora, inače scenograf po zanatu Joshua Locy, kao školovani (privilegirani) belac može iskreno i bez naknadnih konstrukcija može uhvatiti specifični duh sirotinjskog, crnačkog predgrađa Los Angelesa, ali Hunter Gatherer nije gromoglasna izjava, već diskretna priča o ljudima i gubitništvu gde boja kože donosi određeni folklor, ali ne menja suštinu. Filmski uticaji su jasni, vidi se tu i rani Jarmusch (Stranger Than Paradise) i malo Spikea Leeja, dok je predominantan David Gordon Green (ujedno i jedan od producenata filma) i njegov prvenac George Washington, još jedna indie drama smeštena u afro-američko okruženje. Takođe, epizodičnost strukture i odmerena začudnost okruženja asociraju na Fellinija.
Neki od štoseva su prilično genijalni, poput upoznavanja između dvojice nosilaca radnje koje kao da je dignuto iz novohollywoodskih priča o neočekivanim prijateljstvima među gubitnicima i toga da neka pitanja kroz ceo film ostaju bez odgovora. Recimo, nikad nećemo biti načisto je li se Ashley zaista promenio, pa živi pošteno koliko se to da, kao ni to zbog čega je robijao (slutim da je reč o nekakvoj bedastoj krađi), a i Jeremyjevi eksperimenti ostaju prilično magloviti.

Neki drugi jednostavno ne rade, ljubavne priče u pokušaju su na par mesta na putu da preuzmu radnju, a nisu ni izbliza dovoljno razrađene, a i one snolike sekvence se čine kao čist višak i Locyjev pokušaj da napravi nešto što ne može i za šta nema iskustva. Takođe, utisak je da bi u nekom kraćem, koncentriranijem formatu Hunter Gatherer bio još i bolji i snažniji film, ali to bi otvorilo nove i nove probleme sa distribucijom istog zato što je srednji metar još uvek misterija čak i festivalima. Ali i pored toga, svojom empatijom i simpatijom Hunter Gatherer je naslov itekako vredan pažnje.